My article about Serbian artist and sculptor from Belgrade and Chicago - Marija Tanaskovic Papadopoulos. Please read it here...

Milica M. Puric - Journalist

Put kojim se redje ide

Vajarka iz Beograda Marija Tanasković Papadopoulos koja zzivi u Čikagu mozze se pohvaliti uspešnom umentičkom karijerom, vrednim umetničkim delima I brojnim nagradama koje je dobila za svoj vajarski rad. Posednja u nizu jeste nagrada Sandro Botiče...li koja se dodeljuje umetnicima za originalnost stilskog izraza i za umetnicku vrednost. Ona je jedina iz Srbije dobila ovo priznanje koje umetnicima širom sveta dodeljuje italijanska kritika okupljena oko magazina Effeto Arte. Marija Tanaskovic Papadopoulos kazze da je o nagradi obavestio kriticar Salvatore Ruso, jedan od onih koji je pisao kritike o njenim radovima u knjizi 'Najveći svetski moderni i savremeni umetnici'.
Marija je rođena 1976. godine u Beogradu gde je zavrsila Fakltet likovnih umetnosti 2001, odsek vajarstva. Njen put do odluke da postane umetnik nije trajo dugo, ali je definitvno bio rezultat, kako kazze, ‘njene velike potrebe za ostvarivanjem sopstvene licnosti i talenta’.
‘Hladne dvedesete u kojim sam provela moje tinejdzzersko doba trazzile su od mene da uzmem sigurniji i stabilniji put kojim bi moji roditelji, iz prevelike ljubavi prema meni, bili mnogo zadovoljniji. Sa tim u skladu ppolušala sam da im pokazzem da ću ih poslušati, da sam ‘razumno dete’, da umetnost uvek mozze da bude moj hobi i da ću slikati kad budem završila svoje obaveze’, objašnjava Marija svoj umetnički put i kazze: ‘Zato sam i završila srednju PTT školu znajući da ću dobiti posao. Mata i tata su odahnuli, a ja sam i dalje osećala potrebu da izrazim potajne zzelje i da dečjom naivnošću otresem sa sebe taj dosadni i sigurni posao…’
Kazze da je u to vreme mnogo potresla ‘Oluja’ u Hrvatskoj i da je među izbeglicama bila i njena najbliza prijateljica iz srednje škole. ‘Bila sam snazzno potresena njenom zivotnom pricom I odlucila sam da joj dam svoje mesto u pošti koje ionako nisam zelela. Time sam htela da joj pomognem, ali i da sebi odsečem odstupnicu i odlučno se pripremim za Likovnu akademiju..’
Tako je uspiala Akademiju iz prve, bez ikakve veze, podrške, što je, kako kazze ‘vrlo redak slucaj’. To je bilo iznenađenje i za njenu porodicu koja je očekivala da se Marija ‘prizemlji’. Pošto se to nije desilo podrzzali su je.
‘Prihvatili da sam stvarno mnogo veci talenat za likovnu umetnost nego što su mislili. To je bila moja prva pobeda u svetu odraslih, iako još nisam bila odrasla. Sa mojih 18 godina presekla sam stabilni zzivot u korist drugog umentičkog zzivota. Još tada sam shvatila da mi je samo bio potreban prostor da raširim krila,’ kazze ona. Iako je upisala vajartsvo slikanje je takođe zanimalo. Nije propuštala ni časove slikanja, ‘krala je znat’ od kolega slikara preko puta vajarskog odseka i naučila mnogo od njih.
‘Ta radoznazlost da otkrijem šta je to u stvari kretivni izraz i šta on to nama govori svojim oblikom, bojom, ‘svojim zračenjem’ u meni je zapalilo zzelju za stvarnjem dela koje komuniciraju na svim nivoima. Meni nisu najvazznije nagrade i priznanja, meni je najvaznije da sam postala dobar i kvalitetan umetnik. Prava stabilnost i sreća se pronalaze samo u nama samima, uzlaudno je trazzimo oko nas. Međutim, utešno je znati da naše misli i snovi kreiraju i sav naš zzivot.’
U Srbiji je Marija Tanasković Papadopoulos bila prisutna na Mensinoj izlozbi Foto Kupa 2005. godine kada je zzirirana od strane Emira Kustirice, Uroša Petrovića, Uroša Dujića i drugih. Sa fotografijom ‘Porteret u ogledalu’ zauzela je četvrto mesto. Ona je i danas na prvoj strani njenog veb sajta www.marijaart.com. Ta fotografija je bila naslova strana magazina Effeto Arte u mesecu septembru 2014. kada je svrstana u grupu Zvezde umetnosti i u grupu Velikih majstora umetnosti kritike.
Marija kazze da su izlozzbe način da se umetnik dokazze, a takva je bila je izlozzba Njujork Art Ekspo na kojoj je endavno izlagla sa drugim umetnicima.
‘Tačno je da je samo prisustvo tamo već dokaz da ste ozbiljan umetnik. Međutim, da sam prvi put znala da je ključ za uspeh dobro mesto i izlozzbeni prostor manjih dimenzija, sve bi me koštalo manje. Vazno je, dakle, regaovati što pre, ići sa grupom od nekoliko umetnika, podeliti troškove, neprestano deliti svoje kataloge, kontake, pričati sa ljudima, nadati se najboljem… Naravno to mesto je takvo da treba uspostaviti što više kontakata sa umetnicima i sa potencijanim klijentima, medijima… Treba biti neumoran, dinamičan i ne predavati se. Njujork Art Ekspo je mesto gde dođe preko 50 hljada ljudi, a posao umetnika je da se pobrine da njegov kvalitet bude primećen. Kao i sve drugo u zzivotu i Njujork Art Ekspo je maraton i treba ga istrčati. Nije vazzno takmičenje, vazzno je ostati na nogama. Ja ću uskoro imati jedno veče prezetacije mojih radova u jednoj lepoj galeriji u predgrađu Čikaga ‘Aqusitions i Hindseđl’. Tu stoje radovi Pikasa, Klimta, Mikelanđela, Miroa, ali i moji radovi i na to sam ponosna!’

Milica Puric

Koristite internet i društvene mrezze
Marija Tanasković Papadopoulos kazze da bi mlade umetnike posavtovala da najpre odrede sebi cilj, da shvate šta zzele da ostvare svojom umetnošću. ‘Ako zzele da samo imaju izlozbe i da sami pronalze nove teme onda je dovoljno da uz pomoć svojih prijatelja naprave svoj klub ljubitelja i da odatle crpe svoju snagu. Ali ako zzele da pronađu galerije i kupce onda je vazzno da odu na mesto koje ih uvek pronalazi za njih. To je Njujork, a ne Čikago. Čikago je divan grad i ima mnogo galerija, ali doci do njih nije jednostavno. Naaprvite veb sjat sa vašim radovima, dimenzije, godine, nazivi... Ostvite svoj konta i napravite neke jednostvne kataloge sa kontaktom. Koristite socijani netvork, umetnicke grupe, komunicirajte sa umetnicima…’

Srpske crkve pomazzu umetnike
Crkva Svetog vasrsenja Hristovog u Čikagu prihvatila je da sa zadovoljstvom predstavi Marijine radove, a ona je odlučila da prikaze i radove Dragoslava Čupića, umetnika koji izvsno crta Novi Sad olovkom na papiru. On je takođe član Mense Srbije, a predstavljanje njegovih radova u Čikgu bila je prilika da nostalgične zemljake u ovom gradu podseti na lepi grad iz njihove zemlje. ‘Čikago je,’ kazze Marija, ‘zzeljan da vidi umetnike iz Srbije, a Saborna crkva Svetog Hristovog vaskrsenja i manastir Nova Gračanica otvoreni su za umetnike. Na pikniku u Gračanici posetioci će moći da vide radove umetnika’.

Skulpture starih mitologija
Marija vaja skulpture malih dimezija u glini i tako izvajane peče da ostanu u trajnom stanju terakote u lepom prastarom obliku crvenkastog sjaja. Tema joj je Grčka i slovenska mitologija. Slika ulja na platnu, izraduje pastele i akvarele. Ona je i umetnicki ilustrator i fotograf. Višestruko je nagarđivana od strane domaće i internacionalne kritike u Americi, juzznoj Americi, Kanadi, Italiji... Jedna od najvaznijih nagrada koje je dobila je Apollo nagrada koja se dodeljije za umetnost i nauku i Francesco di Asisi nagrada za ljudska prava, odobrena od strane Ujedinjenih nacija 1948. godine.

back to the top
Read the full article here in Serbian (*and English translation soon)